Hrononutricija: Revolucionarni Pristup Ishrani i Mršavljenju

U potrazi za savršenom linijom i zdravijim načinom života, često se susrećemo sa bezbroj dijeta i metoda mršavljenja koje obećavaju brze rezultate, ali retko donose trajno rešenje. Upravo u tom haosu nutricionih saveta, hrononutricija se pojavljuje kao svež i logičan pristup koji ne ograničava količinu hrane, već uči kako i kada je jesti. Ova medicinska disciplina temelji se na zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem telu, nudeći put ka trajnom gubitku težine i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja.

Šta je Hrononutricija?

Hrononutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane zasnovanim na prirodnim ritmovima našeg organizma. Njeno polazište je činjenica da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije. Naš metabolizam je određen dnevnim ritmom - izlaskom sunca, podnevom, poslepodnevom, zalaskom sunca i noću. Zbog toga nije svejedno u koje doba dana unosimo odredjene namirnice.

Ako jedemo vrstu hrane u doba dana kada je naš organizam, prema ritmu lučenja hormona i enzima, nespreman da je iskoristi, ne samo da nećemo imati korist od nje, već možemo i naškoditi svom metabolizmu. Kada uzimamo namirnice "kad im nije vreme", zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da rade u periodu kada se prirodno odmaraju. Posledica je poremećaj metabolizma koji vodi u hronične bolesti i gojaznost, kako opštu, tako i parcijalno taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela.

Osnovni Principi Hrononutricije

Za razliku od većine restriktivnih dijeta, u hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica. Ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima. Primena principa ove ishrane omogućava, bez velike muke, trajan gubitak viška kilograma. Ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Ključni principi koje treba poštovati su:

• Između svakog obroka treba da prođe najmanje tri, a idealno četiri sata.
• Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana.
• Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače, jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina.
• Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ručak ili večera u pitanju.
• Vreme kada je kombinacija proteina i ugljenih hidrata jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro.
• Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka.
• Slatkiši se ne smeju jesti uveče.
• Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova.
• Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje. Kiselo mleko i sir su dozvoljeni.

Obroci po Satnici: Šta i Kada Jestí

Doručak (8h - 10h): Pokretač Metabolizma

Izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. Jedino jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju masti iz skladišta. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne, rezerve se pune. Idealni doručak treba da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije.

Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i mnoge druge funkcije. Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri (med, običan šećer), voće ili desert. Nikad uz doručak! Voće, sa izuzetkom soka od cedjene narandže, se ne uzima ujutru.

Primeri idealnog doručka: Burek sa kiselim mlekom, tost sa šunkom i sirom, jaja, proja, palenta, musli sa kiselim mlekom, pita sa sirom ili mesom. Sve kombinacije su dozvoljene, čak i one koje u drugim dijetama smatraju "grebotinama".

Ručak (12h - 14h): Punjenje Baterija

Ručak je takozvano "punjenje baterija". Taj obrok ne bi trebalo preskakati, jer se često dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla (meso, riba, mahunarke) i povrće kao izvor sporih šećera i vlakana. Nikada, baš nikada, ne treba pojesti desert odmah posle obroka.

U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira. Osobe obolele od raka debelog creva često navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

Primeri idealnog ručka: Bilo koje meso (teletina, piletina, ćuretina) sa salatom ili kuvanim povrćem (izuzev krompira, graška i pasulja), riba sa povrćem, djuveč bez krompira, sarme sa kiselim kupusom, supa bez testenine.

Užina (16h - 18h): Vreme za Slatkiše i Voće

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Idealno vreme za užinu je između 16 i 18 časova. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata. Voće se eventualno može konzumirati sat vremena nakon obroka, ali samo kada je telesna težina idealna.

Ovo je vreme kada možete da se "razmažete" bez osećaja krivice. Naravno, treba biti svestan količina, ali nema apsolutne zabrane. Prve dve do četiri nedelje, dok se metabolizam "sređuje", preporučuje se izbegavanje slatkiša, ali kasnije su oni deo redovne ishrane.

Primeri idealne užine: Crna čokolada, parče torte, voće (jabuka, banana, nar), suvo voće, kekse.

Večera (19h - 21h): Lakši Obrok za Noćni Odsustvo

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model, jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Po liniji manjeg otpora, ćelije žude za brzim šećerom da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate, kao i povrća koje je izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi u toku čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe kao što su skuša, losos, som). Drugi, isto tako dobar izbor za večeru je grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima.

Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata.

Šta Izbegavati? Najčešće Greške u Ishrani

Kao što postoje idealne kombinacije, postoje i one koje treba izbegavati. Ovo su neke od najčešćih grešaka koje vode ka uklanjanju masnih naslaga na potpuno pogrešnim mestima i načinima:

• Kombinovanje proteina i ugljenih hidrata u istom obroku: Ovo je možda najveći prekršaj. Meso i hleb, testenina i meso, riba i krompir - ove kombinacije opterećuju organizam i dovode do skladištenja masti.
• Voće ujutru ili uveče: Voće se treba jesti isključivo tokom popodneva, kao užina. Jutarnje uzimanje voća, naročito na prazan stomak, može izazvati skok šećera u krvi, a večerno dovodí do njegovog skladištenja.
• Konzumiranje kafe pre doručka: Kafa, naročito sa šećerom ili veštačkim zaslađivačem, pre doručka "zaključava" masne ćelije i onemogućava sagorevanje masti. Kafu treba piti posle doručka.
• Kasna večera i grickalice uveče: Sve što pojedemo nakon 20h, a naročito ugljene hidrate, telo će težiti da uskladišti kao salo.
• Gazirana pića i sokovi sa šećerom: Ova pića izazivaju brz skok šećera u krvi i povećano lučenje insulina, što direktno doprinosi stvaranju masnih naslaga.

Hrononutricija i Estetske Procedure

Iako je hrononutricija izuzetno efikasan metod za postepeno i trajno uklanjanje masnih naslaga, ponekad, naročito kod lokalizovanih naslaga ili izražene kožne opuštenosti, sama ishrana ne može dati željene estetske rezultate. U tim slučajevima, hrononutricija se može kombinovati sa savremenim estetskim procedurama.

Za intenzivnije uklanjanje masnih naslaga, procedure kao što su liposukcija ili lipoliza mogu biti odlična dopuna. Liposukcija podrazumeva mehaničko uklanjanje masnih naslaga, dok lipoliza (često laserska ili injekciona) podrazumeva razgrađivanje masnih ćelija koje se potom prirodno eliminišu iz organizma. Za slučajeve gde postoji višak kože, može se razmotriti i dermolipektomija, procedura koja podrazumeva uklanjanje masnih naslaga zajedno sa viškom kože, dajući konturisan i zategnut izgled. Druga srodna procedura je lipotransfer, gde se vlastite masne ćelije, nakon liposukcije ili lipolize, koriste za prelivanje drugih delova tela, poput lica ili grudí.

Važno je naglasiti da ni jedna od ovih procedura, poput dermolipektomije, lipolize, liposukcije ili lipotransfera, nije zamena za zdrav način ishrane. One rešavaju posledice, dok hrononutricija rešava uzrok problema. Najbolji i najtrajniji rezultati se postižu kada se zdrava ishrana, poput hrononutricije, kombinuje sa odgovarajućim estetskim tretmanima kada je to potrebno.

Iskustva i Rezultati

Brojna isk