Sve što treba da znaš o studiranju arhitekture i prijemnom ispitu

Da li sanjaš o tome da postaneš arhitekta? Da li te privlači stvaranje prostora, dizajniranje zgrada i oblikovanje okoline? Studiranje arhitekture je izazovan, ali i neizmerno ispunjujuć put. Ovaj članak je sveobuhvatan vodič za sve one koji razmišljaju da studiraju arhitekturu, a posebno je fokusiran na sve aspekte prijemnog za arhitekturu.

Da li je arhitektura pravi izbor za tebe?

Pre nego što se upustiš u pripreme za polaganje prijemnogljubav prema struci. Ako te stvarno opčinjava svet prostora, oblika i funkcije, ako voliš da rešavaš probleme i da stvaraš nešto trajno, onda si na pravom putu. Međutim, budi svesna i izazova: dugih noći provedenih uz crteže i makete, konstantnog rada i činjenice da je tržište rada u nekim sredinama, poput naše, veoma zahtevno.

Pripreme za prijemni ispit na arhitekturi - Ključ uspeha

Prijemni za arhitekturu je poznat kao jedan od najzahtevnijih. Konkurencija je velika, a broj mesta na budžetu ograničen. Zato je priprema za polaganje prijemnog od presudnog značaja. Većina kandidata se priprema tokom čitave poslednje godine srednje škole, a mnogi i duže.

Šta se tačno polaže na prijemnom?

Forma prijemnog za arhitekturu se vremenom menja, pa je od suštinske važnosti da se direktno informišeš na sajtu fakulteta koji te zanima. Tradicionalno, ispit se sastojao iz nekoliko segmenta:

• Slobodoručno crtanje: Testira tvoju sposobnost opažanja, proporcija, senčenja i prenošenja trodimenzionalnih oblika na dvodimenzionalnu površinu. Ovde se ne traži savršena umetnička dela, već sposobnost jasne i precizne komunikacije putem crteža.
• Test prostornog i logičkog zaključivanja: Proverava tvoju sposobnost da zamisliš objekte u prostoru, da prepoznaš odnose između njih i da rešiš logičke probleme vezane za prostor.
• Test iz opšte kulture i istorije umetnosti: Očekuje se da imaš širok kulturološki horizont i osnovno poznavanje ključnih tokova u istoriji umetnosti i arhitekture.

U novije vreme, neki fakulteti su testove usmerili više ka proveri opštih informacija i logičkog mišljenja, ali uvek postoji mogućnost da se elementi crtanja vrate. Stoga je pripremiti se za prijemni na sve eventualnosti najpametnija strategija.

Kako se pripremiti za prijemni?

Postoji nekoliko puta za pripreme za arhitekturu:

1. Pripreme na samom fakultetu: Ovo je često najbolja opcija. Osim što ćeš sticati znanje, upoznaćeš profesore i asistente, videti kakav je ambijent fakulteta i dobiti uvid u to šta se od tebe tačno očekuje. Prijave se obično vrše u studentskoj službi, a cena varira.
2. Privatni pripremači i škole: Mnogi iskusni profesori i arhitekte se bave pripremanjem kandidata. Ovo može biti veoma efikasno, posebno ako se radi u manjim grupama sa pažljivo osmišljenim programom. Ove pripreme za prijemni su često skupe, ali se isplate ako nađeš kvalitetnog predavača. Kako je jedan ispitanik rekao: "Čovek me je vrhunski pripremio i bila sam prezadovoljna."
3. Samostalna priprema: Za izuzetno motivisane i samostalne, ovo je moguća opcija. Zalaganje mora biti intenzivno i sistematično. Potrebno je da nabaviš zadatke iz prethodnih godina, literaturu i da redovno vežbaš crtanje. Međutim, rizik je što možda nećeš imati uvid u sve "trikove" i specifičnosti ispita.

Zajedničko svim pristupima je potreba za kontinuitetom i upornošću. Pripreme traju oko godinu dana, a uspeh na prijemnom za arhitekturu zavisi i od tvoje posvećenosti tokom tog perioda.

Šta te čeka nakon što položiš prijemni? Studije arhitekture

Ako uspeš da položiš prijemni i upadneš na budžet ili samofinansiranje, sledi putovanje kroz sam fakultet. Studiranje arhitekture nije "teško" u smislu bubanja činjenica, koliko je zahtevno u smislu vremena i energije koje oduzima.

• Konstantan rad: Studije zahtevaju svakodnevni rad. Ne možeš sve da spremaš pred ispitni rok. Imaš obavezna predavanja, vežbe, a posebno su zahtevni studijski projekti (tzv. studio projekti) gde kroz celi semestar radiš na jednom velikom zadatku - od idejnog rešenja do izrade detaljnih crteža i makete.
• Kreativnost i tehnika: Bićeš izložen širokom spektru predmeta - od istorije arhitekture, teorije i kompozicije, do arhitektonskih konstrukcija, fizike građevinskih materijala, statike i računarskih programa (AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max, Photoshop). Uspešan arhitekta mora da objedinjuje lepotu i funkcionalnost.
• Finansijski troškovi: Osim školarine (koja na samofinansiranju može biti visoka), tu su i troškovi materijala za crtanje, štampanja velikih plakata, izrade maketa (kartoni, drvo, plastika, lepkovi itd.). To su izdaci na koje treba biti spreman.

Kao što jedan student ističe: "Svi koji su to upisali, imaju smisla za to, tako da taj bitan faktor sve olakšava." Ako voliš ono što radiš, napor će ti biti prijatniji.

Šta nakon diplome? Perspektive zaposlenja

Ovo je pitanje koje muči mnoge buduće studente. Kako stoje šanse za posao nakon što završiš studiranje arhitekture?

Realnost je da je tržište rada za arhitekte u Srbiji veoma usko. Ima mnogo diplomiranih arhitektata, a malo otvorenih radnih mesta. Početne plate u arhitektonskim biroima mogu biti niske, a konkurencija velika. Kako jedna ispitanica kaže: "Poznajem devojku koja je završila sve u roku i zaposlila se u birou i ima platu 200e." Mnogi diplomirani arhitekti se suočavaju sa izazovom pronalaženja prvog posla u struci.

Međutim, postoje i svetle tačke:

• Inostranstvo: Mnogi arhitekti pronalaze odlične poslove i uslove rada u inostranstvu. Zemlje kao što su Austrija, Nemačka, Švajcarska, zemlje Skandinavije ili čak Australija, nude mnogo bolje plate i veće poštovanje prema profesiji. "Bivša cimerka moje sestre je takođe zavrsila arhitekturu i pronasla je posao u Becu, kaze da je odusevljena."
• Snalažljivost i specijalizacija: Ako si snalažljiva, možeš da se usmeriš ka određenoj niši - enterijer, revitalizacija, pejzažna arhitektura ili da kreneš sa sopstvenim poslom. "Ako si dovoljno kvalitetna, naravno da ima posla."
• Kontinualno usavršavanje: Ključ je u sticanju iskustva, učenju novih programa i građenju portfolija. Kvalitetan rad i preporuka vremenom donose bolje prilike.

Stoga, ako planiraš da ostaneš u Srbiji, budi spreman na početne izazove. Ako si spremna da razmišljaš globalno, svet je tvoja ostrva.

Zaključak: Da li upisati arhitekturu?

Odluka da studiraš arhitekturu ne bi trebalo da bude doneta olako. To je put koji zahteva strast, upornost, finansijsku investiciju i spremnost na odricanje. Pripreme za prijemni su samo prvi korak u dugoj, ali potencijalno neverovatno ispunjujućoj avanturi.

Ako osećaš da je to tvoj poziv, ako si spreman da daš sve od sebe tokom priprema za arhitekturu, studija i kasnije u karijeri - onda hrabro kreni napred. Kao što je neko rekao: "Samo napred, budi uporna, istrajna i hrabra, jer sreća prati hrabre." Istrajnost i ljubav prema arhitekturi su najbolji saveznici na ovom putu.

Šta god odlučila, pažljivo se informiši, razgovaraj sa studentima i profesionalcima iz oblasti i donesi odluku koja najbolje odgovara tvojim snovima i mogućnostima. Srećno na tvom putu ka studiranju arhitekture!