Emocionalna inteligencija - Ključ uspeha i sreće

Dok je biti pametan do sada uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ), današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije. Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji (EQ) - sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvaraju dobri odnosi, da se bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan.

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija predstavlja sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i emocijama drugih ljudi. Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije i da bolje upozna sebe.

Test emocionalne inteligencije

Evo jednostavnog testa za procenu emocionalnih sposobnosti. Na pitanja odgovarate sa T (tačno) ili N (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem
7. Ponekad u nekim situacijama osećam stid
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba
9. Zbog nekih stvari iz prošlosti osećam stid
10. Ponekad se osećam poniženo

Poželjni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N. Najvažnije je biti iskren sa sobom i shvatiti da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije.

Nauka iza emocija

Za naše emocije je odgovorna amigdala - žlezda u mozgu koja je skladište svih naših zapamćenih emocija. Zbog nje emotivno reagujemo čak pre nego što postanemo svesni situacije. Amigdala šalje impulse upozorenja: "ovo je prepoznatljivo, dobro, loše, strašno, opasno". Zato nam se neko na prvi pogled može dopasti, a drugi nikako.

Epifiza (pinealna žlezda) je još jedna važna struktura koja utiče na emocije. Luči melatonin (hormon sna) i serotonin (hormon sreće). Zdrave navike spavanja, posebno pre ponoći, pozitivno utiču na emocionalnu stabilnost i usporavaju proces starenja.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju?

Evo nekoliko ključnih saveta:

• Prepoznajte svoje emocije - Budite svesni onoga što osećate i zašto
• Upravljajte reakcijama - Naučite da pauzirate pre nego što reagujete
• Razvijte empatiju - Trudite se da razumete osećanja drugih
• Komunikujte jasno - Izražavajte svoje potrebe i osećanja na zdrav način
• Rešavajte konflikte konstruktivno - Tražite rešenja koja odgovaraju svima
• Negujte pozitivne odnose - Investirajte vreme i energiju u zdrave veze

Emocionalna inteligencija kod dece

Razvijanje EQ kod dece počinje od najranijeg uzrasta. Roditelji treba:

• Da nauče decu da prepoznaju i imenuju svoja osećanja
• Da pruže sigurnu sredinu za izražavanje emocija
• Da pomognu deci da razumeju osećanja drugih
• Da pokazuju bezuslovnu ljubav i podršku
• Da izbegavaju kritike koje umanjuju detetovo samopoštovanje

Emocionalno osetljivo dete lakše će prepoznati rizične situacije i reagovati adekvatnije. Deca koja umeju da upravljaju emocijama imaju manju verovatnoću da će pribegavati štetnim navikama u adolescenciji.

Emocionalna inteligencija u odnosima

Zdravim odnosima potrebna je određena doza emocionalne inteligencije. Evo nekoliko saveta:

• Izražavajte svoja osećanja na konstruktivan način
• Slušajte partnera bez osuđivanja
• Pravite pauze tokom žestokih rasprava
• Tražite kompromise umesto pobede u svakoj svađi
• Negujte pozitivne momente zajedništva

Veze u kojima partneri nikada ne izražavaju neslaganje su često sterilne i hladne. Malo dobro kontrolisane borbe mišljenja unosi živost i razgali emocije, ali je važno znati kada stati i kako se lepo pomiriti.

Emocionalna tortura - Šta izbegavati?

Emocionalno zlostavljanje može imati duboke posledice. Ono se manifestuje kroz:

• Ponizavanje i omalovažavanje
• Budjenje osećaja krivice
• Emocionalno ucveljivanje
• Manipulaciju i kontrolisanje
• Negiranje tuđih osećanja i potreba

Žrtve emocionalnog zlostavljanja često razvijaju depresiju, anksioznost, nisko samopoštovanje i druge psihičke probleme.

Zaključak

Emocionalna inteligencija nije urođena karakteristika već veština koju možemo razvijati tokom celog života. Ona predstavlja ključ uspeha, zadovoljnih odnosa i lične sreće. Kako je jedan poznati psiholog rekao: "Srce ima svoje razloge o kojima razum ništa ne zna". Uravnoteženost između razuma i emocija je put ka celovitom i ispunjenom životu.